Vina

Francuska je zemlja sa najduzim istorijatom u proizvodnji I tehnologiji pravljenja vina.Njihova istorija proizvodnje vina se proteže od Kelta koji su prvi počeli sa obradom vinograda.Samu vinovu lozu su u Francusku doneli Grci iz Azije,tačnije iz danasnje Gruzije.Oni su došli do zaključka da vinova loza daje najbolje rezultate u slicnim klimatskim uslovima gde rastu masline i smokve (Mediteranska klima),pa su prvu lozu zasadili u primorskim regijama na Atlantskom okeanu,tacnije Jugozapadnom delu Francuske.Smatra se da je tadasnji centar vinarstva bio današnji Marsej.

U Srednjem veku,kada su svi vrhunski vinogradi u Francuskoj pripadali manastirima,monasi pocinju da razvijaju saznanja o tehnikama i načinima proizvodnje crvenih i belih vina.Tada počinje i sa poboljsanjem kvaliteta vina,kao i sa širenjem glasina o Francuskim vinima u celoj Evropi.Tada se razvijaju i vinarski centri kao sto su Burgundija,Cotes du Rhone i Bordeaux.

Prvi procvat Francuskog vinarstva dešava se udajom Elene od Akvitanije za engleskog kralja Henrija II.Tada počinje intenzivna trgovina vinima iz Bordeaux-a za Londnon što počinje da stvara ozbiljan imidz vinima iz ove regije.
Paralelno sa tim pocinje i trgovina vinima iz Burgundije sa Holandjanima.Holandski trgovci su imali prilaz brodovima do Francuskih obala, kupovali su vina I transportovali ih u Holandiju.
U 18.-om veku se osnivaju univerziteti za vinarstvo koji uvode nove tehnologije u proizvodnju vina kao sto je upotreba belanceta za bistrenje vina.
Sredina 19.-og veka je bila “Zlatno doba” za vinarstvo Bordeauxa.1855. godine je ustanovljena Bordeaux apelacija kvaliteta koja je bila otkrice za ceo svet.Tada su postavljeni standardi za svetsko vinarstvo u celini.Ti zakoni ni danas nisu doživeli velike promene.
Pored svih uspona i padova Francuska vina i danas slove za najkvalitetnija I najdugovecnija vina na svetu.Potencijal starenja vina iz Bordeauxa je I do 150 godina ,sto ni jedna druga regija u svetu ne moze da da.
Navescemo samo neke od najpoznatijih Francuskih vinarija: Chateau Margaux,Chateau Petrus,Chateau Mouton Rotschild,Romanee Conti,Givrey-Chamberin,Moet e Chandon,Dom Perignon.

Ovo su neka od najpoznatijih i najskupljih vina na svetu za koja ,siguran sam, znaju svi obozavaoci ovog divnog napitka.

Polusuvo crveno vino. Kupaža Grenache, Aramon, Aliante, Carignan & Sangiovese iz različitih regiona : jug Francuske, Španije (regija Mancha) i juga Italije.
Osobine: Rubin crvene boje, mirisa crvenog voća.
Gastronomski savet: Dobro se slaže uz jela sa crvenim mesom, sireve i salate.
Temperature serviranja: 11-12 C

Poluslatko roze vino.
Osobine: Svetloroze boje, voćno-cvetnog mirisa sa aromom maline, umereno punog ukusa.
Gastronomski savet: Svakodnevno vino, dobro se slaže sa svinjećim mesom i salatama.
Temperature serviranja: 8-10 C

Polusuvo belo vino.
Osobine: Bistro, žučkasto-zelenkaste boje,cvetnog mirisa i umereno punog ukusa.
Gastronomski savet: Dobro se slaže uz ribu i salate.
Temperature serviranja: 8-10 C

Vrhunsko suvo belo vino koje potiče iz regije Bordeaux na jugu Francuske.Pravi se od sorte grožđa Sauvignon Blanc 100%. Proizvodi se kao sveže vino i namenjeno je da se konzumira kao mlado vino.
Osobine: Svetložute boje. Miris tipičan za ovu sortu na list zelenog paradaiza i herbalan ton. Na ukusu lagano pitko sa srednje dugim trajanjem u ustima. Ako se ne služi na pravoj temperaturi može da daje povišen aciditet.
Gastonomski savet: Dobro se slaže uz kozji sir, karpaćo od jastoga, pastrmkom.
Temperature serviranja: 6-8 C

Kvalitetno crveno vino koje potiče iz regije Bordeaux. Proizvodi se kupažom tri sorte grožđa: Merlot, Cabernet Sauvignon i Cabernet Franc. Grožđe dolazi iz tri podrejona u Bordou i to Cotes de Borg, Cotes de Blay i Cotes de Castillon.
Osobine: Duboke crvene boje. Na mirisu ima voćne arome a na ukusu još malo nota hrasta.
Gastronomski savet: Slaže se sa crvenim mesom sa roštilja, filetima pačetine, srednje starim sirevima.
Temperature serviranja: 16-18C

Vrhunsko suvo crveno vino koje potiče iz regije Bordeaux u Francuskoj. Proizvodi se kupažiranjem dve sorte i to Merlot i Cabernet Sauvignon.
Osobine: Maceracija u trajanju od 12 dana daje ovom vinu punoću, boju i intezitet mirisa i ukusa.
Gastronomski savet: Slaže se sa mesom ispod sača naričito teletinom, punjenim vešalicama, divljači, starim sirevima.
Temperature serviranja: 16 – 18 C

Vrhunsko suvo crveno vino  koje dolazi iz podrejona Saint Emilion u Bordou. Proizvodi se klasičnimm sistemom fermentacije u prohromskim tankovima, što mu daje svežinu. Pretakanje vina se vrši svaka tri meseca,što mu pojačava intezitet boje i aromatičnih kompleksa.
Osobine: Intezivne rubin crvene boje. Na mirisu veoma voćansa primarnim mirisom višnje, a na ukusu kompleksan sa notom višnje, likera i herbalnim završetkom.
Gastronomski savet: Slaže se sa divljači, mesom sa roštilja, starim sirevima, pečenjem.
Temperature serviranja: 17-19 C